Pod­go­ri­ča­nin Ne­ma­nja Ron­če­vić op­tu­žio je slu­žbe­ni­ke In­ter­vent­ne je­di­ni­ce CB Pod­go­ri­ca da su ga u če­tvr­tak, 1. mar­ta, bru­tal­no pre­tu­kli, te da su ga la­žno okri­vi­li za na­pad na slu­žbe­no li­ce u vr­še­nju slu­žbe­ne du­žno­sti. Ron­če­vić je zbog to­ga na­ja­vio da će pro­tiv po­li­ca­ja­ca pod­ni­je­ti kri­vič­nu pri­ja­vu. Mla­dić je od ba­ti­na­nja za­do­bio vi­še tje­le­snih po­vre­da, iz­me­đu osta­log i pre­lom no­sa. To­kom pre­bi­ja­nja, ka­ko je ka­zao, vi­še pu­ta je gu­bio svi­jest.
In­ci­dent se do­go­dio pro­šlog če­tvrt­ka, ne­što po­sli­je 21.30. Ron­če­vić je sa pri­ja­te­lji­ma bio u kla­di­o­ni­ci ka­da je do­šlo do po­ku­ša­ja kra­đe. On je u tom mo­men­tu bio kao „igrač” u kla­di­o­ni­ci, i ni­je imao ni­ka­kve ve­ze sa kra­đom.
– Rad­ni­ca je po­zva­la po­li­ci­ju, a me­ni je re­kla da idem. Ni­je­sam htio da po­li­ci­ja ne bi po­mi­sli­la da bje­žim, već sam ostao – pri­ča Ron­če­vić.
Ovaj mla­dić tvr­di i da su po­li­caj­ci ta­da do­šli, na­kon če­ga su mu tra­ži­li lič­na do­ku­men­ta ko­ja on ni­je imao. Ron­če­vić pri­zna­je i da je spor­ne pri­li­ke vri­je­đao po­li­caj­ce, ali je iz­ri­čit da ni­ko­ga od njih ni­je uda­rio, ni­ti bi­lo ka­ko, osim što ih je ver­bal­no na­pa­dao.
– Bio sam pi­jan i isti­na je da sam pso­vao i vri­je­đao po­li­caj­ce, ali ni na ko­ga ni­sam na­sr­tao, ni­ti sam ko­ga uda­rio. Uve­li su me u ma­ri­cu gdje su po­če­li da me tu­ku i ja sam ne­ko­li­ko pu­ta gu­bio svi­jest. Da mi je nos slo­mljen sa­znao sam tek ka­da sam se osvi­je­stio u po­li­ci­ji i ka­da sam oti­šao do to­a­le­ta – is­pri­čao je Ron­če­vić za „Dan”.
Ka­zao je da se ne sje­ća svih de­ta­lja pre­bi­ja­nja zbog gu­blje­nja svi­je­sti, ali da zna da ga je vi­še po­li­ca­ja­ca uda­ra­lo pen­dre­ci­ma, no­ga­ma i ru­ka­ma po gla­vi i ti­je­lu. Osim pre­lo­ma no­sa, od ba­ti­na­nja za­do­bio je i vi­še pod­li­va po gla­vi, no­ga­ma, le­đi­ma i sto­ma­ku. Po­vre­de na mla­di­ću vi­dlji­ve su i na­kon sko­ro ne­dje­lju da­na.
– U po­li­ci­ji su me pr­vo is­pi­ti­va­li na okol­no­sti po­ku­ša­ja pljač­ke i ja sam tvr­dio da ne­mam ni­ka­kve ve­ze sa tim. Ka­da je rad­ni­ca kla­di­o­ni­ce re­kla da ja ni­je­sam lo­pov i da je ni­sam na­pa­dao, i da ni­je­sam imao ni bi­lo ka­kvo oruž­je pri se­bi, oni su me pri­ja­vi­li za na­pad na slu­žbe­no li­ce u vr­še­nju slu­žbe­ne du­žno­sti, za šta ta­ko­đe ni­je­sam kriv – ka­že ovaj Pod­go­ri­ča­nin, do­da­ju­ću da ni­ka­da do sa­da ni­je hap­šen i osu­đi­van.
Is­ta­kao je i da su mu po­li­caj­ci nu­di­li da ga od­ve­du u Hit­nu po­moć zbog po­vre­da ko­je je imao, ali da je to od­bio, jer im ni­je vje­ro­vao, a pla­šio se da bi mo­gli na­sta­vi­ti da ga pre­bi­ja­ju.
– Je­dan po­li­ca­jac i pri­je ne­go sam vi­dio da mi je slo­mljen nos re­kao mi je da sam uda­rio gla­vom u vra­ta od ma­ri­ce. To ni­je tač­no i dok­tor ko­ji me je ka­sni­je pre­gle­dao re­kao je da je ne­mo­gu­će da sam na taj na­čin za­do­bio pre­lom no­sa. Sve po­vre­de po­sle­di­ca su nji­ho­vog ba­ti­na­nja – ka­zao je Ron­če­vić.
Na­kon sa­slu­ša­nja u tu­ži­la­štvu zbog na­vod­nog na­pa­da na po­li­caj­ce pu­šten je da se bra­ni sa slo­bo­de, ka­da je za­tra­žio lje­kar­sku po­moć. On je re­dak­ci­ji „Da­na” do­sta­vio me­di­cin­sku do­ku­men­ta­ci­ju u ko­joj je na­ve­de­no da je spor­nog da­na od, ka­ko je na­veo, po­li­ca­ja­ca za­do­bio vi­še tje­le­snih po­ve­re­da, pre­lom no­sa, kr­ve pod­li­ve, raz­de­ro­ti­ne...M.V.P.


Za­bra­ni­li mu da oba­vi po­ziv

Ron­če­vić je is­ta­kao i da mu po­li­caj­ci ni­je­su omo­gu­ći­li da, ka­da se osvi­je­stio, po­zo­ve po­ro­di­cu i ja­vi im šta se do­go­di­lo. Nje­go­va maj­ka po­ku­ša­va­la je da sa­zna gdje je Ne­ma­nja, ali joj po­li­caj­ci to ni­je­su go­vo­ri­li, već je ka­sni­je ot­kri­la da je pri­ve­den, ali ne i zbog če­ga.